Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih osam mjeseci iznosio je 595,58 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 281,19 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).
Neto priliv stranih direktnih investicija u prvih osam mjeseci je iznosio 314,39 miliona eura, što je 4,75 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
- Ukupan priliv stranih direktnih investicija veći je 3,46 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu CBCG.
Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 67,92 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 213,27 miliona.
Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 376,83 miliona eura, što čini 63,27 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 308,86 miliona eura, a u preduzeća i banke 67,97 miliona eura.
Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 197,05 miliona eura, što je 0,69 odsto manje nego u istom prošlogodišnjem periodu. Preostalih 3,64 odsto se odnosilo na ostala ulaganja, odnosno na priliv po osnovu povlačenja ulaganja iz inostranstva.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

400x240

400x203

thumbnail

Iz Crne Gore se odlilo 281,19 miliona eura

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih šest mjeseci iznosio je 448,57 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 213,31 milion eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).
Neto priliv stranih direktnih investicija u prvih šest mjeseci je iznosio 235,26 miliona eura, što je 4,15 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
- Ukupan priliv stranih direktnih investicija veći je 6,14 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu CBCG.
Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 51,86 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 161,45 miliona.
Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 267,72 miliona eura, što čini 59,68 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 228,86 miliona eura, a u preduzeća i banke 38,86 miliona eura.
Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 162,9 miliona eura, što je 3,93 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu. Preostalih 4,01 odsto se odnosilo na ostala ulaganja, odnosno na priliv po osnovu povlačenja ulaganja iz inostranstva.

610x380

500x500

Odlilo se 213,31 milion eura

Od 2018. do 2024.g odine Crna Gora bilježi pad od oko 70 odsto takozvanih produktivnih investicija koje dugoročno daju nove ekonomske vrijednosti, kazao je u jutarnjem programu "Budilnik", na Televiziji E, ekonomski analitičar Mirza Mulešković.&nbsp;
Mulešković je poručio da moramo sami da naučimo na koji način da upravljamo sa direktnim stranim investicijama da bi negativni efekat bio mnogo manji.
Nestabilnost na globalnom nivou, ali i u našoj zemlji uticala je na pad ocjene o poslovnom ambijentu, koja je prije pandemije kovid-19 bila 3,05, odnosno na zadovoljavajućem nivou. Procjena sveukupnog stanja poslovnog ambijenta u 2024. godini bila je 2,37, to jest umjereno nepovoljna.
Crna Gora kao mala, otvorena ekonomija u velikoj mjeri zavisi od stranih investicija, te su joj, kako kaže Mulešković, bile neophodne investicije da bi pokrenula svoju ekonomiju.
- Direktne strane investicije su nam donijele kompletnu transformaciju sistema i privrede, ali i transformaciju samog životnog stila i životnog standarda naših građana. Bez direktnih stranih investicija ne bismo imali taj tehnološki napredak, ne bismo imali promjenu u samim vještinama, ne bismo imali izgradnju puteva, ne bismo imali sve ono što je pratilo razvoj Crne Gore od 2006. godine do danas. Iako ima tih pozitivnih strana, takođe direktne strane investicije donose i određene druge stvari. Tako su u posljednje vrijeme strane investicije koje su išle u nekretnine negativno uticale na naš životni standard, jer su dovele do rasta cijena. Postoje pozitivne i negativne strane, a po mom mišljenju pozitivna je mnogo jača i mnogo više donosi našem društvu dugoročno. Moramo sami da naučimo na koji način da upravljamo.sa direktnim stranim investicijama da bi ovaj negativni efekat bio mnogo manji - rekao je Mulešković.
Prema njegovim riječima, kroz strukturu direktnih stranih investicija može se pratiti ono što se dešava u Crnoj Gori i pratiti koji su faktori uticali na direktne strane investicije.
- Dio investicija u nekretnine je 2018. godine bio na nivou od 30 odsto, a 2024. godine imate nivo od preko 50 odsto. Sa druge strane investicije u privredu i banke, one koje dugoročno donose nove ekonomske vrijednosti, su 2018. godine bile na nivou od preko 30 odsto, danas su one na nivou od 12,8 odsto, što znači da se struktura direktnih stranih investicija potpuno promijenila. Imamo ulaganje u nekretnine (neću reći da je to neproduktivna investicija, ali dugoročno nije toliko produktivno kao ulaganje u preduzeća i banke) i imate potpunu transformaciju. Preko 30 odsto ulaganja u preduzeća i banke je opalo na 12,8 odsto, dok sa druge strane imate ulaganje u nekretnine koje su porasle preko 50 odstou učešću u stranim direktnim investicijama. To vam je jasan znak da se nešto desilo sa našim sistemom i da je upravo zbog onoga što se dešava na međunarodnom nivou, a to je rat u Ukrajini, došlo do povećanja ulaganja u nekretnine. Ako bi pričali o apsolutnim vrijednostima, od 2018. do 2024. godine imamo pad od oko 70 odsto investicija u preduzeća i banke. To su one investicije koje dugoročno daju nove ekonomske vrijednosti, takozvane produktivne investicije - istakao je Mulešković
Kad investitor bira gdje će da investira prvo obrati pažnju, objašnjava Mulešković, da li ta država ima strateški pristup, i u kakvom ambijentu će da bitiše ta investicija u narednom periodu.
- Mi imamo veliki problem sa strateškim upravljanjem naše ekonomije, nemamo strategiju upravljanjem ekonomijom. U Crnoj Gori ne postoji jasno određeno gdje mi želimo da vidimo crnogorsku ekonomiju za pet, 10, 15, 20 godina, tako da to jeste jedan od problema koji je očigledan. Osim toga ima takođe veliki broj problema koji su se desili u prethodnih par godina, koji su u neku ruku negativno uticali na strane investicije, koji su upravo doveli do toga da imamo ovakvu strukturu direktnih stranih investicija - naglasio je Mulešković.
Prema njegovom mišljenju, politička nestabilnost iz prethodnog perioda šalje negativne signale prema investitorima, pa se ne može &nbsp;očekivati, kako tvrdi, rast investicija.
- Ono što je jasno da je nama politička nestabilnost dovela do toga da kredibilni investitori zaobilaze Crnu Goru, jer moramo da budemo svjesni da investitor koji želi da uloži milione želi da ima političku stabilnost i da ima vladavinu prava. Ne možete imati ambijent u kome sistem vladavine prava ne funkcioniše na najbolji način, da nemate poslovni ambijent koji će da predvidi sigurnost, održivost, i da tom investitoru kaže jasno šta može očekivati u nekom narednom periodu. Jer, investitor ne donosi svoj novac da bi ga donio, već očekuje određeni povrat svoje investicije. Oni dolaze da bi zaradili, to je realna ekonomija. Niko neće ulagati u određenu zemlju ukoliko ne vidi određeni benefit - zaključio je Mulešković.

1250x600

1084x550

Mulešković: Kredibilni investitori zaobilaze Crnu Goru zbog političke nestabilnsoti

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prošloj godini iznosio 889,8 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 399,86 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).
Neto priliv stranih direktnih investicija, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, na kraju prošle godine je iznosio 489,94 miliona eura, što je 12,99 odsto više nego 2023. godine.
- Ukupan priliv stranih direktnih investicija veći je 3,18 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu.
Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 92,3 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 307,56 miliona.
Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 569,27 miliona eura, što čini 63,98 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 455,33 miliona eura, a u preduzeća i banke 113,94 miliona eura.
Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 290,84 miliona eura, što je 9,78 odsto više nego u 2023. Preostalih 3,33 odsto se odnosilo na ostala ulaganja.

Iz države se odlilo 399,86 miliona eura

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju avgusta je iznosio 575,2 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 244,99 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).
Neto priliv stranih direktnih investicija, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, na kraju avgusta je iznosio 330,21 milion eura, što je 18,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
- Ukupan priliv stranih direktnih investicija veći je 2,51 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu.
Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 65,27 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 179,72 miliona.
Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 356,52 miliona eura, što čini 61,98 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 284,92 miliona eura, a u preduzeća i banke 71,6 miliona eura.
Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 197,95 miliona eura, što je 15,82 odsto više nego u uporednom periodu prethodne godine.

Odlilo se 244,99 miliona eura

Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju jula je iznosio 501,96 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 207,16 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).

Neto priliv stranih direktnih investicija, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, na kraju jula je iznosio 294,8 miliona eura, što je 6,64 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

- Ukupan priliv stranih direktnih investicija manji je 0,84 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu.

Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 56,32 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 150,84 miliona.

Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 302,11 miliona eura, što čini 60,19 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 237,25 miliona eura, a u preduzeća i banke 64,86 miliona eura.

Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 181,24 miliona eura, što je 15,02 odsto više nego u uporednom periodu prethodne godine.

Odlilo se 207 miliona eura

Predsjednik iranskog parlamenta Mohamad Bagher Ghalibaf upozorio je danas da bi Izrael, američka vojska i pomorski centri bili smatrani legitimnim metama ukoliko Vašington pokrene vojni napad na Teheran.
&nbsp;Kako prenosi Anadolija, Ghalibaf se, u govoru na sjednici iranskog parlamenta, obratio predsjedniku Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldu Trampu.
&nbsp;- U okviru legitimne odbrane, ne ograničavamo se samo na reagovanje nakon što se nešto dogodi. U slučaju američkog vojnog napada, i okupirane teritorije (Izrael) i američki vojni i pomorski centri biće za nas legitimne mete- naveo je Ghalibaf.
&nbsp;On je kazao da je Iran uključen u konfrontaciju sa Izraelom i SAD na četiri fronta – ekonomskom, kognitivnom, vojnom i terorističkom.
&nbsp;Kako je dodao Ghalibaf, ti frontovi se odvijaju istovremeno.
&nbsp;- Neprijatelji su planirali da regrutuju lokalne teroriste tokom dvanaestodnevnog rata, ali u tome nisu uspjeli (u junu prošle godine)- kazao je Ghalibaf.
&nbsp;Kako je dodao, oni su sada regrutovali lokalne teroriste.
&nbsp;- Mi se borimo protiv terorista- rekao je Ghalibaf, ukazujući na aktuelne talase antivladinih protesta u zemlji.
Tramp je u subotu kazao da Iranci „teže slobodi“, dodajući da su SAD spremne da pomognu.
&nbsp;Iran potresaju protesti od 28. decembra, kada su započeli zbog naglog pada vrijednosti iranskog rijala i pogoršanja ekonomskih uslova.
&nbsp;Demonstracije su se kasnije proširile na više gradova.
&nbsp;Ne postoje zvanične procjene broja žrtava, ali američka organizacija za ljudska prava HRANA navela je da je broj poginulih 116, uz više od 2,6 hiljada privedenih osoba.

Iran: Američki i izraelski vojni objekti legitimne mete u slučaju napada

Sjedinjene Američke Države spremne su da pomognu iranskim demonstrantima, izjavio je američki predsjednik Donald Tramp, dok se masovni protesti širom Irana nastavljaju treću sedmicu i prerastaju u jednu od najozbiljnijih kriza u toj zemlji u posljednjim godinama.
Prema podacima aktivista, broj poginulih u protestima premašio je 460, dok je više od 2.600 ljudi pritvoreno. Iranske vlasti na proteste odgovaraju sve nasilnijim mjerama, a glavni tužilac Irana poručio je da „nema milosti prema izgrednicima“.
Tramp je, prema navodima američkih medija, razmatrao više opcija u slučaju daljeg pogoršanja situacije, uključujući slanje nosača aviona u region, sprovođenje sajber-napada, ali i moguće vojne udare. Nakon njegove izjave da su Sjedinjene Američke Države spremne da intervenišu, Izrael je podigao nivo bezbjednosne pripravnosti.
Istovremeno, prognani iranski princ Reza Pahlavi pozvao je građane Irana na nastavak protesta, zauzimanje gradskih središta i organizovanje opšteg štrajka, navodeći da je trenutna vlast izgubila legitimitet.
Iranski državni mediji za nemire optužuju „terorističke agente“ iz Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, tvrdeći da se protesti organizuju uz podršku stranih centara moći.

Iran: Preko 460 demonstranata ubijeno, Tramp ''spreman da pomogne'' u smirenju situacije

Američki državni sekretar Marko Rubio brzo je postao ključna ličnost administracije u vezi sa Venecuelom, stojeći uz predsjednika dok je ovaj objavio da “preuzimaju kontrolu nad zemljom”. Rubio je gostovao u nedjeljnim programima da objasni operaciju koja je dovela do hvatanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, a potom je u narednim danima branio operaciju pred Kongresom.
Fotomontaže sada prikazuju Rubija sa trakom u nacionalnim bojama Venecuele, poput onih koje nose predsjednici te zemlje. Rubio se našalio na tu temu naXplatformi, odbacujući “glasine” da je kandidat za trenutno slobodna mjesta u Miami Dolphinsima.
Međutim, na kocki je američko predsjedništvo.
- Venecuela ga može učiniti predsjednikom, ili osigurati da to nikada ne bude- rekao je Mark Mekinon, dugogodišnji politički savjetnik i bivši pomoćnik predsjednika Džordža Buša.
Rubio je ranije rekao da bi podržao Džej-Di Vensaako se on kandiduje za predsjednika 2028, što je kasnije i javno potvrdio. Ipak, malo političkih stratega vjeruje u ovu tvrdnju, jer je Rubio ranije mijenjao mišljenje o kandidovanju.
On je veći dio karijere kritikovao socijalističku diktaturu u Venecueli, bliskog saveznika režima na Kubi, domovine njegovih roditelja.
- Njihovo iskustvo sa zlom socijalizma i komunizma je u njegovom DNK. To oblikuje njegov pogled na svijet- rekao je Cesar Konda, prvi Rubiov šef kabineta u Senatu.
Rubio se 2016. kandidovao protiv Trampa i tada ga nazvao “prevarantom”. Nakon Trampove pobjede, Rubio je prilagodio svoje političke stavove i retoriku, okružio se savjetnicima koji podržavaju politiku “America First” i aktivno podržavao trampovsku snažnu spoljnu politiku.
Tramp ga je razmatrao za potpredsjednika 2024, ali je Rubio ipak završio u Državnom sekretarijatu. Iznenađujuće za mnoge, uskladio se s Trampom i po pitanjima koja su se smatrala njegovim “crvenim linijama”. Podrška operacijama u Venecueli i zatvaranje puteva za izbjeglice dodatno su mu osigurali Trampovo povjerenje, uključujući i imenovanje za vršioca dužnosti savjetnika za nacionalnu bezbjednost.
Tramp je često bio blizak autokratama, ali nikada nije volio Madura. Nedavno je jasno stavio do znanja da vidi Venecuelu kao izvor nafte i drugih prirodnih resursa za SAD, dok je Rubio Madura dugo prikazivao kao kriminalca koji guši demokratiju. Operacija u kojoj je Maduro uhapšen u Njujorku je njihov zajednički uspjeh.

Politico: Spekulacije o predsjedničkoj kandidaturi Rubia 2028. sve učestalije

Tri osobe osumnjičene za krađe u Podgorici uhapšene su jer su, kako se sumnja, ukrali djelove računara, električni aparati i alkoholna pića, saopšteno je iz Uprave policije,
- Policijski službenici Stanice kriminalističke policije za suzbijanje imovinskog kriminaliteta Odjeljenja bezbjednosti Podgorica rasvijetlili su dvije teške krađe i jednu krađu izvršene krajem decembra i početkom januara na teritoriji Glavnog grada, i po nalogu Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici lišili slobode tri lica - navode u saopštenju iz Uprave policije.
Dodaju da zbog sumnje da je počinio krivično djelo teška krađa na štetu jednog fizičkog lica, uhapšen je D.R. (45).
- On se sumnjiči da je 9. januara prišao vozilu oštećenog, polomio staklo i otuđio kućište računara i jaknu. Od D.R. je oduzeto vozilo marke Fiat, radi daljih provjera - navode iz UP.
UP navodi da je uhapšen i M.V. (38) zbog sumnje da je počinio krivično djelo krađa, na štetu jednog marketa u Podgorici. Sumnja se da je M.V. krajem decembra, iz ovog objekta otuđio električne aparate vrijednosti oko 700 eura.
Takođe, zbog sumnje da je počinio krivično djelo teška krađa, po nalogu tužioca je lišen slobode D.D. (40).
- On je osumnjičen da je juče, oko 4 časa iza ponoći, upotrebom fizičke snage provalio staklena vrata jednog marketa u Podgorici, i iz unutrašnjosti otuđio osam flaša alkoholnog pića vrijednosti preko 1.000 eura, koje je kasnije na pijaci prodao za novčani iznos od 100 eura - navode iz UP.

Tag: direktne-strane-investicije