U 2026. godini država bi mogla da izda garancije u iznosu do 171.950.000 eura, čime se još jednom potvrđuje da se ključni razvojni projekti i dalje baziraju &nbsp;na novim kreditima. &nbsp;Garancije obuhvataju širok spektar infrastrukturnih zahvata – od energetike i vodosnabdijevanja do željezničkog transporta – ali ostaje otvoreno pitanje efikasnosti, kontrole troškova i opravdanosti tolikog oslanjanja na međunarodno kreditiranje.
Država u 2026. godini, kako se navodi u Prijedlogu budžeta, može izdati garancije u ukupnom iznosu do &nbsp;gotovo 172 miliona eura (171.950.000).&nbsp;
1. Za kreditni aranžman između Crnogorskog elektroprenosnog sistema AD Podgorica (CGES) i Francuske razvojne agencije (AFD), za potrebe finansiranja „Projekta rekonstrukcije i proširenja TS 220/110 kV Perućica i nabavke autotransformatora 400/220 kV Pljevlja 2“, u iznosu do 25.000.000,00 eura.
2. Za kreditni aranžman između Crnogorskog elektrodistributivnog sistema AD Podgorica (CEDIS) i Francuske razvojne agencije (AFD), za realizaciju „Projekta rekonstrukcije šest 35 kV postrojenja i zamjene opreme u 250 TS 10/0,4 kV“, u iznosu do 35.000.000,00 eura.
3. Za kreditni aranžman između Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje DOO i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za potrebe druge tranše kreditnog aranžmana, namijenjenog finansiranju projekta unapređenja sistema regionalnog vodosnabdijevanja, u iznosu do 12.000.000,00 eura.
4. Za kreditni aranžman između Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje DOO i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za potrebe finansiranja projekta „Izgradnja dodatnih rezervoarskih kapaciteta i povećanje energetske efikasnosti regionalnog vodovodnog sistema“, u iznosu do 6.000.000,00 eura.
5. Za kreditni aranžman između Crnogorskog elektroprenosnog sistema AD Podgorica (CGES) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za potrebe izgradnje 110 kV dalekovoda Vilusi–Herceg Novi, u iznosu do 18.000.000,00 eura.
6. Za kreditni aranžman između Crnogorskog elektroprenosnog sistema AD Podgorica (CGES) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za potrebe finansiranja „Projekta povećanja propusne moći 220 kV dalekovoda“, u iznosu do 15.000.000,00 eura.
7. Za kreditni aranžman između Željezničkog prevoza Crne Gore (ŽPCG) i kreditora koji će biti utvrđen tokom godine, za potrebe finansiranja investicione opravke devet putničkih kola tipa „Y“, u iznosu do 11.250.000,00 eura.
8. Za kreditne aranžmane između Željezničkog prevoza Crne Gore (ŽPCG) i kreditora koji će biti utvrđen tokom godine, za potrebe redovne opravke električnih lokomotiva sa modernizacijom, u iznosu do 4.700.000,00 eura.
9. Za kreditni aranžman između Željezničkog prevoza Crne Gore (ŽPCG) i kreditora koji će biti utvrđen tokom godine, za potrebe nabavke novih putničkih kola sa ležajevima, u iznosu do 30.000.000,00 eura.
10. Za kreditni aranžman između Montecargo AD Podgorica i kreditora koji će biti utvrđen tokom godine, za potrebe nabavke voznih sredstava i modernizacije voznog parka, u iznosu do 15.000.000,00 eura.

Miraš Dušević

original

viewImage

baseImage

400x240

400x203

thumbnail

Novo zaduživanje na pomolu - garancije do 172 miliona eura

Ekonomska redakcija STEGA-e ocijenila je da predloženi budžet Crne Gore za 2026. godinu predstavlja nastavak politike, koja državu svjesno vode u fiskalnu nestabilnost.
Umjesto razvojne vizije, kako su istakli u analizi, dobijamo još jedan populističke dokument pred izbornu godinu, dok strukturni problemi crnogorske ekonomije ostaju netaknuti.
U STEGA-i kažu da je javni dug koji galopira ka 70 odsto BDP-a alarm koji zahtijeva hitnu fiskalnu konsolidaciju.
- Vlada nastavlja da se zadužuje bez jasne strategije otplate, prebacujući teret na buduće generacije. Ovakav tempo zaduživanja nije održiv, a svaki ozbiljan ekonomski šok mogao bi zemlju gurnuti u dužničku krizu. Produktivnost rada stagnira i nastavlja eroziju konkurentnosti - navedeno je u saopštenju STEGA-e.
Javni sektor, ocjenjuju, ostaje naduvan, mahom neproduktivan i opterećujući za privredu, umjesto da bude njen pokretač.&nbsp;
Podsjećaju da Međunarodni monetarni fond (MMF) jasno upozorava da veza između rasta plata i produktivnosti mora biti hitno uspostavljena, ali Vlada ignoriše.&nbsp;
- Kapitalne investicije su mizerne u odnosu na potrebe i bez jasnog prioriteta. Crna Gora i dalje nema strategiju kako da izađe iz opasne turističko-građevinske zamke i izgradi ekonomiju 21. vijeka. Inovacije, digitalizacija, zelena ekonomija su ostale samo floskule u budžetskim dokumentima bez stvarnih alokacija i implementacionih planova. MMF insistira na poboljšanju upravljanja javnim investicijama, ali novi budžet ne pokazuje nikakav napredak, navode pored ostalog u STEGA-i.
Posebno je alarmantno, napominju, što Vlada ignoriše oštra upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda.&nbsp;
- MMF je nedavno objavio zabrinjavajuću sliku crnogorske ekonomije: rast usporava, inflatorni pritisci se vraćaju, fiskalna pozicija slabi nakon perioda poboljšanja, a budžetski deficit se projektivuje na 3,6 odsto BDP-a u 2025. godini. Tekući račun je značajno oslabio jer je turizam dostigao maksimalni nivo - dodaje se u saopštenju.
U STEGA-i kažu da poboljšanje neto međunarodne investicione pozicije erodira, a MMF ocjenjuje da je tekući račun "značajno slabiji" od nivoa opravdanog ekonomskim fundamentima.
Naglašavaju i da Vlada uporno krši sopstveni Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji MMF opisuje kao "nedosledno primjenjivan u praksi".&nbsp;
- Umjesto operacionalizacije nezavisnog Fiskalnog savjeta i jačanja fiskalnog okvira, kako MMF urgentno preporučuje, dobijamo budžet koji nastavlja da ignoriše osnovna fiskalna pravila. Analiza održivosti duga jasno ukazuje na potrebu da se dugoročni pritisci na rashode adresiraju - ističe se u saopštenju.
Podsjećaju da MMF upozorava i na egzistencijalne prijetnje: ekstremni vremenski događaji usljed klimatskih promjena mogu dovesti do ogromnih ekonomskih gubitaka, divljanje cijena nekretnina zahtijeva pojačan monitoring i analitičke kapacitete I novu politiku oprezivanja nekretnina.&nbsp;
- Nova razvojna banka potrebuje rigorozno upravljanje, a moguće uvođenje skraćenog radnog dana moglo bi dodatno smanjiti ponudu rada i ograničiti rast produktivnosti. Nijedan od ovih rizika nije adekvatno označen u budžetu - navedeno je u saopštenju.
Posebno je cinično, dodaju u STEGA-i, što Vlada planira povećanja rashoda u momentu kada MMF jasno naglašava potrebu za "rekalibraciju fiskalne politike" koja mora biti usklađena sa cikličnom pozicijom ekonomije. Poruka MMF-a je, ističu, kristalno jasna, ali je Vlada svjesno ignoriše.
- Ovaj budžet jeste parapolitički pamflet koji žrtvuje dugoročnu državnu stabilnost. Crna Gora treba bolju Vladu od ove, koja kamuflira ekonomsku realnost, ignoriše oštra međunarodna upozorenja, ne poštuje I ne radi po sopstvenim zakonima - ocijenili su.
STEGA zahtijeva hitnu reviziju budžetskih prioriteta, poštovanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti i transparentan proces konsultacija sa ekonomskom strukom i međunarodnim finansijskim institucijama, prije nego se budžet usvoji.

Portal ETV

610x380

500x500

1250x600

1084x550

STEGA o Prijedlogu budžeta: Populistički dokument pred izbornu godinu, treba nam bolja Vlada od one koja kamuflira ekonomsku realnost

Ministar finansija Novica Vuković kazao je da je kapitalni budžet za 2026. godinu na nikad višem nivou koji je Crna Gora imala u prethodnom periodu, te da je na nivou 305 miliona eura. Vuković je, predstavljajući Prijedlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kazao da se očekuje usporavanje inflatornih pritisaka, poručujući da će novo zaduživanje u periodu 2025-2028. biti isključivo za finansiranje kapitalnih projekata. - Shodno osnovnim makroekonomskim scenarijima crnogorska ekonomija će u srednjem roku prosječno godišnje rasti po stopi od 3,3 procenta, odnosno po godinama 3,33 u 2025, 3,2 u 2026. i 3,1 i 3,2 odsto u 2027. i 2028. godini. Uslijed usporavanja inflatornih pritisaka, očekuje se održavanje stabilne stope inflacije koja će iznositi 2,5 odsto između 2026. i 2028. godine - saopštio je Vuković na konferenciji za medije. Vuković je rekao da se budžetski rashodi kreću u rasponu od 3,164 milijarde ili 38,9 odsto BDP-a u 2025. godini do 3,543 milijarde ili 37,7 odsto BDP-a u 2028. godini. - Trend snažnog rasta budžetskih prihoda sa jedne i kretanje navedenih kategorija javne potrošnje sa druge strane opredjeljuje nivo deficita koji se kreće od 3,2 odsto BDP-a u 2026, 2,7 odsto u 2027. i 2,8 odsto u 2028. godini. Neophodno je napomenuti da se u svim godinama projektuje suficit tekuće potrošnje što govori &nbsp;u prilog tome da država sve svoje tekuće obaveze finansira iz tekućih prihoda, odnosno da se zaduživanje vrši isključivo za finansiranje kapitalnih izdataka kojima se daje podrška projektovanom ekonomskom rastu - saopštio je Vuković.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251119121156_b6e5a8c076cebda8b189d7d68a8d361d12b8cc2f00cc4f7e1c21a224e7853dda.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20251119121156_b6e5a8c076cebda8b189d7d68a8d361d12b8cc2f00cc4f7e1c21a224e7853dda" data-rendition-name="original" width="2500" height="1664" loading="lazy" alt="Novica Vuković"> <figcaption>Novica Vuković(Photo: Vlada Crne Gore)</figcaption> </figure>  On je rekao da su opšte karakteristike budžeta za 2026. godinu kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi sa ostvarivanjem realne stope ekonomskog rasta od 3,3 odsto u 2026. godini, odnosno 3,2 odsto u periodu 2026-2028. godini. Govoreći o dugu i zaduženju za fiskalnu 2026. godinu, Vuković je istakao da oni iznose do 710 miliona eura.&nbsp; - To je iznos za servisiranje kapitalnog budžeta i dospjelih dugova u 2026. godini - rekao je Vuković. Vuković je poručio da se postiže zlatno pravilo budžeta da se tekuće obaveze servisiraju iz tekućih prihoda. - Novo zaduživanje u periodu 2025- 2028. godine biće isključivo za finansiranje kapitalnih projekata čijom se realizacijom stvara nova vrijednost i uslovi za dugoročni rast i razvoj, otplatu i vraćanje starih dugova nastalih u prethodnom periodu - poručio je Vuković. Ministar je saopštio da će kroz kapitalna izdvajanja u naredne tri godine biti uložena 1,1 milijarda eura. - Od toga je značajan dio reformi i investicija podržanih kroz Plan rasta za Zapadni Balkan i ostale inicijative koje stoje na raspolaganju Crnoj Gori kao zemlji kandidatu za članstvo u EU - naveo je Vuković. Vuković je najavio i nastavak investicija u auto-puteve u iznosu od 100 miliona eura iz donacija, povoljnih kreditnih aranžmana i kreditnih sredstava u okviru Kapitlanog budžeta, nastavak ulaganja u javno zdravlje kroz povećanje budžeta i finansiranje opreme za izgradnju novih zdravstvenih objekata kroz uvećavanje sredstava iz budžeta države oko 50 miliona eura u 2026... - Takođe, tu je stvaranje fiskalnog prostora za dodatno izdvajanje za obrazovanje, socijalno davanje, saobraćajnu infrastrukturu, javnu bezbjednost - saopštio je Vuković. <h2>Paunović: Budžet manji zbog manje otplate duga</h2> Generalni direktor Direktorata za državni budžet Bojan Paunović kazao je &nbsp;&nbsp;da je suštinski budžet za 2026. niži od onog za ovu godinu u iznosu od 238 miliona eura, dominantno zbog manjih potreba izdvajanja u oblasti javnih finansija, odnosno zbog manje otplate duga. U tu svrhu izdvajanje je niže za 445 miliona eura. On je istakao da su, u odnosu na budžet za 2025. godinu, izdaci tekućeg budžeta uvećani za 100,1 milion eura, budžet državnih fondova za 99,1 milion eura, kapitalni budžet za 25 miliona eura, dok su transakcije finansiranja umanjene za 459,3 miliona eura, a rezerva 3,3 miliona eura.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251119121156_e099eaeb5547bb88a85658428e195ac0e41a31548a1736e614eb258509c7f42a.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20251119121156_e099eaeb5547bb88a85658428e195ac0e41a31548a1736e614eb258509c7f42a" data-rendition-name="original" width="2500" height="1664" loading="lazy" alt="Bojan Paunović"> <figcaption>Bojan Paunović(Photo: Vlada Crne Gore)</figcaption> </figure>  - Najznačajnije izdvajanje odnosi se na oblast socijalnog staranja - 1.133.000 eura, oblast javnih finansija dominantno zbog otplate glavnice duga i kamate 760 miliona eura, zdravstvo 521 milion eura, obrazovanje, nauka i sport 368 miona eura, javna bezbjednost 261, saobraćaj 248 miliona eura - rekao je Paunović. Uzimajući u obzir očekivane prihode i planirane izdatke, Paunović je rekao da se očekuje se deficit na nivou 3,2 odsto BDP-a, odnosno 270 miliona eura, uz ostvarenje suficita tekuće potrošnje od 72 miliona eura, odnosno 0,9 odsto BDP-a. - Za potrebe finansiranja potreba budžeta nedostajuća sredstva su na nivou 710 miliona eura, koja će se obezbijediti kroz dio prenešenih depozita i dio zaduživanja - saopštio je Paunović. <h2>Mišković: Rast ekonomije 3,2 odsto, finansijska situacija stabilna</h2> Generalni direktor Direktorata za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije Miloš Mišković kazao je da se očekuje ekonomski rast i u 2026. godini. - Prema našim procjenama rast ekonomije će iznositi 3,2 odsto. Očekujemo da rast ekonomije bude dominantno vođen intenziviranjem investicionog ciklusa, kao i porastom privatne potrošnje, uz sprovođenje strukturnih reformi i korišćenje finansijskih sredstava EU - naveo je Mišković. U narednoj se, ističe on, očekuje i smirivanje inflatornih trendova i inflacija na nivou ispod tri odsto. - Sve ovo osigurava da planiranje prihoda bude realno i održivo i zasnovano na realnoj osnovi, uz konzistentan rast - naglasio je Mišković.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251119121156_ab5cb98fe400cecfa01098984ce038b20ad2c477824619f7650e1a8ffae0605a.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20251119121156_ab5cb98fe400cecfa01098984ce038b20ad2c477824619f7650e1a8ffae0605a" data-rendition-name="original" width="2500" height="1664" loading="lazy" alt="Miloš Mišković"> <figcaption>Miloš Mišković(Photo: Vlada Crne Gore)</figcaption> </figure>  Finansijska situacije je, uvjerava on, stabilna i povoljna, te da je karakteriše fiskalna odgovornost i pojačana poreska disciplina na tržištu. Mišković je rekao da su izvorvi prihodi budžeta u 2026. godini planirani na nivou 3.084.400 eura, ili oko 36 odsto BDT-a.- - Tekući prihodi koji uključuju naplatu poreza, doprinosa i drugih dažbina biće veći za oko 200 miliona eura u odnosu na ovogodišnji Zakon o budžetu - naveo je Mišković. <h2>Jovetić: 44 odsto opredijeljenih sredstava za projekte na sjeveru</h2> Generalna direktorica Direktorata za upravljanje javnim investicijama i politiku javnih nabavki Jelena Jovetić rekla je da će Kapitalni budžet za 2026. godinu iznositi 305 miliona eura, devet odsto više u odnos na tekuću fiskalnu godinu, odnosno 29 odsto u odnosu na 2024. i 52 odsto u odnosu 2023. godinu. - Ovo je jedna od najvećih vrijednosti za Kapitalni budžet koji smo imali do sada - rekla je Jovetić. Najveći procenat ulaganja odnosi se, ističe ona, na lokalne samouprave sjevera, u ukupnoj vrijednosti projekata od 66 odsto, odnosno 44 odsto opredijeljenih sredstava 2026.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251119121156_bde3b1148218ea3f050514c53e2938c106d72dafbf9b37dceedae1804aaaedb5.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20251119121156_bde3b1148218ea3f050514c53e2938c106d72dafbf9b37dceedae1804aaaedb5" data-rendition-name="original" width="2500" height="1664" loading="lazy" alt="Jelena Jovetić"> <figcaption>Jelena Jovetić(Photo: Vlada Crne Gore)</figcaption> </figure>  - U okviru Uprave za saobraćaj nalazi se 165 miliona vrijednosti kapitalnih projekata, od čega je najveći iznos za drugu dionicu auto-puta Mateševo-Andrijevica gdje se u budžetu za narednu godinu nalazi 65 miliona. Dodatno stvoren je fiskalni prostor za naredne dionice auto-puta Bar- Boljare i to je zaobilaznica Podgorica i Bar, čije projektovanje očekujemo naredne godine - rekla je Jovetić. Podsjetila je da je za zaobilaznicu Budva u toku tenderski postupak, te da je iz budžeta za to planirano 33 miliona eura. - U okviru Ministarstva javnih radova opredijeljeno je 140 miliona eura - rekla je, pored ostalog, Jovetić. Za prosvjetu je, dodaje ona, opredijeljeno 380 milona, a za zdravstvo 524 miliona eura, u okviru koje se ističe izgradnja Opšte bolnice u Pljevljima. <h2>Ulić Rajović: Ostavljena mogućnost dodatnog zaduživanja do jedne milijarde eura</h2> Generalna direktorica Direktorata za javni dug Andrijana Ulić Rajović kazala je da se od planiranog zaduživanja od 710 miliona, 383 miliona odnosi na otplatu duga iz prethodnog perioda. - Dospijeva rata kredita kod kineske Eksim banke za otplatu prve dionice auto-puta, zatim kredit kod Dojče banke, sindicirani krediti pokriveni garancijom Svjetske banke, kao i dospijeće obveznica emitovanih na domaćem tržištu iz 2019. godine - navela je Ulić Rajović.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251119121156_83c99bed8ce662ce2688ba8dda162bf1df455205cd4714878ecf70332c2583fa.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20251119121156_83c99bed8ce662ce2688ba8dda162bf1df455205cd4714878ecf70332c2583fa" data-rendition-name="original" width="2500" height="1664" loading="lazy" alt="Andrijana Ulić Rajović"> <figcaption>Andrijana Ulić Rajović(Photo: Vlada Crne Gore)</figcaption> </figure>  Novac za zaduženje obezbijediće se iz depozita ostvaren na kraju 2025, kao i zaduženja do 500 miliona eura. - Koliki će ti iznosi biti zavisi od depozita ostvarenih na kraju 2025. godine - dodala je Ulić Rajović. Prema njenim riječima, ostavljena je mogućnost dodatnog zaduživanja do jedne milijarde eura koje će se koristiti isključivo za stvaranje fiskalne rezerve za 2027. i 2028. godinu. - U narednom trogodišnjem periodu imamo dospijeće duga u iznosu od dvije milijarde eura, kada govorimo o isplati glavnice, i oko 600 miliona eura, kada govorimo o otplati kamate - naglasila je Ulić Rajović. Odlukom o zaduživanje, predviđeno je i ulaganje u razvojne i infrastrukturne projekte, odnosno zaključivanje kreditnih aranžmana sa finansijskim institucijama u iznosu do dvije milijarde eura. - To je prije svega ulaganje u zdravstvo, u putnu infrastrukturu, željezničku infrastrukturu, Vojsku, energetsku efikasnost, obrazovni sistem... - naglasila je Ulić Rajović. <h2>Vuković: Revnosno optimizovan broj zaposlenih u javnoj upravi</h2> Ministar finansija Novica Vuković rekao je da je "revnosno optimizovan" broj zaposlenih u javnoj upravi i da je do posljednjih presjeka smanjen 20 odsto zaposlenih po osnovu ugovora o djelu. - Kada čitamo Izvještaj Evropske komisije to je stavka koja skreće pažnju. Ono što ostaje problem u dijelu javne uprave, govorimo o strukturalnoj nezaposlenosti. Naš zadatak je uskospecifični kadar, pita u oblasti Poglavlja 27 - specifična znanja u toj oblasti, u oblasti sajber bezbjednosti... Međutim, u 2025. godini je bila aktivna komisija za optimizaciju kada govorimo o troškovima po pitanju ugovora o djelu... Komisija je neumorno radila, revnosno je optimizovan broj zaposlenih, do posljednjih presjeka je smanjen za 20 odsto, sa tendencijom daljeg rasta. Kroz Izvještaj o budžetu vidjećete da su te kategorije smanjene za narednu godinu - kazao je Vuković. Prema njegovim riječima, ostaje da se sagledaju potrebe, ističući da u budžetu nisu definisani ni porast zarada, eventualno usklađivanje za određene oblasti... - Ali smo saglasni sa preporukom EK i nastojaćemo da je realizujemo u narednom periodu - poručio je Vuković. <h2>"Fond PIO nije u opasnosti"</h2> Budžetom je za Fond PIO planirano izdvajanje od 60 miliona eura. Vuković je rekao da se, nakon usklađivanja penzija u januaru, očekuje se rast minimalnih penzija.&nbsp; - Planiramo i tri usklađivanja koja su redovna i zakonska za narednu godinu. Samim tim to je fiskalni efekat koji je neophodno planirati. Kod samog obračuna minimalne penzije od 450 eura, samo to usklađivanje je unutar samog iznosa. I svi oni koji samim tim usklađivanjem prelaze tu granicu, izlaze iz kategorije minimalne penzije - rekao je Vuković. On kategorično odbija da je Fond PIO ugrožen.&nbsp; - U ovoj godini ste vidjeli da je realizovana fiskalna strategija i da sva projekcija o kompezatornim prihodima su bili na višem nivou od predviđenog. Sve je to nadomjestilo nedostajuća sredstva za Fond PIO i on i korisnici na bilo koji način ne mogu doći u opasnost. Fond PIO stoji kao obračunska kategorija u budžetu - uvjerava Vuković. Na pitanje da li se Programom Evropa sad 3 planira ukidanje doprinosa na minimalac, Vuković je odgovorio da je Fiskalnom strategijom definisan okvir od četiri godine i da će nove reforme biti transparentne. - Ne radimo trenutno sa timom iz Vlade na uspostavljanje Programa Evropa sad 3,4 ili pet - naveo je Vuković. <h2>"Popović govorila o jednoj strani efekta inflacije"</h2> Komentarišući izjavu funkcionerke Demokrata Zdenke Popović da je inflacija dobra za državu, Vuković je rekao da je ona o jednoj strani efekta. - A to je da inflacija utiče na rast prihoda budžeta, ali ponašanje Vlade u tom smislu i odgovorna fiskalna i ekonomska politika da s jedne strane ste jačali standard građana, ali sa druge strane da ste ucitali na kontrolu inflacije kroz ograničenje marži je optimum koji je najbolji za građane Crne Gore - rekao je Vuković. <h2>"Moguć rast akciza na duvan"</h2> Na pitanje da li će rasti akcize na duvanske proizvode, Vuković je rekao da je moguće, ističući da se u tom smislu prati direktiva koju ispostavlja Evropska unija i da je moguće Ministar je istakao da je važeći akcizni kalendar na minimalnom nivou koji EK toleriše do jednog trenutka. - Novi akcizni kalendar je tema kojom ćemo se baviti u 2026. i 2027. godine - poručio je Vuković. <h2>"Funkcioneri nijesu dobili povećanja, Zakon o zaradama tek nakon rješavanja svih izazova"</h2> Vuković je kazao i da funkcioneri nijesu dobili povećanje 30 odsto.&nbsp; - Fiskalni efekat ne postoji jer se nije desio - rekao je ministar finansija. On je istakao i da je Zakon o zaradama jedan od najkompleksnijih &nbsp;zbog njegovog urušavanja godinama unazad.&nbsp; - Napravljen je jedan od najvećih problema državi, Ministarstvu finansija i premijeru jer smo 2023. godine došli na svršen posao. Došlo se do situacije da se određenim strukturama u javnoj upravi dalo pravo da imaju povećanje zarada, dok su drugi zaboravljeni. U tom smislu, zakon je povučen sa javne rasprave i nije plan da dalje ide u proceduru dok se dubinski i sistemski ne riješe svi izazovi u tom zakonu, a za to će trebati vremena - zaključio je Vuković.

Tamara Klikovac

Vuković: Kapitalni budžet na nikad višem nivou, zaduživanje do 710 miliona, investicije u auto-puteve 100 miliona eura...

Poslanica CIVIS-a Maja Vučelić reagovala je nakon što su iz DNP-a danas usvojili niz zaključaka kojima traže od Vlade podršku za izmjene Ustava u dijelu srpskog jezika, kao i podršku zakonu o dvojnom državljanstvu, normiranje trobojke kao državne zastave, promjenu lokacije kolektora...
Ona je podsjetila da je vladina platforma „Barometar 26“, usvojena bez ijednog glasa protiv, pa i uz podršku DNP-a.
- Barometar jasno obavezuje sve potpisnike da se fokusiraju na jedinstvo i EU integracije, uz izbjegavanje identitetskih i drugih polarizujućih pitanja. Današnji zahtjevi DNP-a, uz njihovo otvoreno priznanje da se ta platforma kosi sa njihovim programom, direktno obesmišljavaju „Barometar 26“ i otvaraju rizik političke krize već u prvim danima 2026. godine koja je presudna za evropsku budućnost države, napisala je Vučelić na mreži “X”
Kako je kazala, u trenutku kada EU pokazuje spremnost za proširenje, Crna Gora nema luksuz da gubi fokus.
-Evropske integracije, vladavina prava i stabilnost moraju ostati iznad partijskih ultimatuma i političkih performansa koji proizvode podjele i blokade. Crnoj Gori je potrebno jedinstvo svih koji se istinski bore za vitalne državne ciljeve, a prema onima koji blefiraju i svjesno usporavaju evropski put mora se na vrijeme jasno odrediti u skladu sa državnim interesima - poručuje poslanica.
Kako je kazala, "Vlada nije poligon za lične frustracije, a Crna Gora je veća od bilo čijih političkih igara."

Vučelić: DNP obesmišljava platformu "Barometar 26", Crnoj Gori treba jedinstvo a ne blokada

Predsjednica francuske skupštine Jael Braun Pive sastala se u četvrtak ispred zgrade parlamenta sa poljoprivrednicima koji protestuju u Parizu, koji su je glasno izviždali.
Oni su dobacivali "ostavka, ostavka", prenosi Figaro.
Oko 100 poljoprivrednika okupilo se rano u Parizu uprkos zabranama, protestujući protiv sporazuma o slobodnoj trgovini sa Merkosurom i tražeći administrativna pojednostavljenja.
Demonstranti su blokirali Trijumfalnu kapiju i Ajfelov toranj, a djelimično je zatvoren auto-put A13 u zapadnom dijelu prijestonice, saopštila je pariska policija, preniose Nezavisne novine.
Poljoprivrednici iz sindikata Ruralne koordinacije takođe su blokirali pristup skladištu nafte DPA u Basensu, u blizini Bordoa.
Na licu mjesta je prisutna policija, a vlasti su apelovale na vozače da izbjegavaju pogođena područja.

Francuski poljoprivrednici izviždali predsjednicu skupštine

Sada je i zvanično. Na božićnoj proslavi televizije Informer pjevao je osuđeni ubica. Da je Dragan Ašanin počinio ubistvo 1992. godine za N1 potvrdio je i Viši sud u Beogradu, navodeći da je zbog toga osuđen na 11 godina zatvora. Ali kako je moguće da se takav čovjek našao u društvu štićenih ličnosti - predsjednika države, predsjednice Skupštine i gotovo pola Vlade? Da li je sistem obezbeđenja zakazao ili je jedini dosije koji se računa – partijski?
Zar nijeste oduvijek željeli da znate kako izgleda privatna zabava gotovo cijele Vlade Srbije, skupa s predsjednicom Skupštine i predsjednikom države. Ko se napio, ko posvađao, šta su jeli i uz koje su se pjesme veselili?
Kako piše N1, do pojave televizije Informer na medijskom nebu Srbije, bilo je nezamislivo ovakve scene gledati uživo. U uređenoj zemlji, nezamislivo je i da se u društvu štićenih ličnosti, a prije svega predsjednika države, pojavi osuđeni ubica.
Jer čovjek koji se fotografisao s predsjednikom Aleksandrom Vučićem, koji se više puta našao u zagrljaju ministra Darka Glišića, koji je predsjednici Skupštine pjevao na uvce i koji je dijelio mikrofon s ministrom policije Ivicom Dačićem - e taj čovek izvršio je ubistvo 1992.
Dragan Ašanin, umjetničkog imena Aške, tada harmonikaš, oktobra '92. u Novom Beogradu ubio je svoju bivšu partnerku, tada 18-godišnjakinju u koju je iz pištolja pucao pred njenim maloljetnim bratom.
Tu informaciju prvi je objavio Nemanja Šarović, za N1 to je potvrdio i Viši sud u Beogradu.
„Presudom Okružnog suda u Beogradu od 26.05.1993. koja je preinačena odlukom Vrhovnog suda Srbije od 19.05.1994. okrivljeni Dragan Ašanin oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog djela ubistvo, pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina u koju mu je uračunato vrijeme provedeno u pritvoru“, stoji u odgovoru Suda.
„Samo da objasnim, ja to nisam znao! Istina je da je gospodin Ašanin 1992. godine počinio to ubistvo koje je u presudi okarakterisano kao ubistvo bez predumišljaja. Ja da sam znao, ili da je bilo ko iz Informera znao, na našoj Božićnoj proslavi gospodin Ašanin ne bi pjevao, ali ne zato što to nije po zakonu jer je, pošto je odslužio zatvorsku kaznu, po zakonu on slobodan čovjek. Ja ga ne bi pozvao da pjeva da sam to znao iz moralnih razloga“, rekao je Dragan J. Vučićević, glavni urednik TV Informera.
Glavni urednik Informera nije morao da zna, ali je morala služba obezbjeđenja predsjednika države.
„Ko bi tamo mogao da bude, sa kojom namjerom, zašto - pojednostavljeno, to je zanat kojim se ti ljudi bave i bezbjednjaci moraju da saznaju ko su ta lica koja bi mogla neposredno da ugroze štićeno lice ili da ga kompromituju svojim prisustvom“, kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.
Kako je onda pripadnicima Vučićevog obezbjeđenja promakao ni manje ni više nego - osuđeni ubica?
„Mislim da službi bezbjednosti nije promakao osuđeni ubica, ne mogu vjerovati da nisu znali ko je i šta je tamo, nego je jednostavno sistem vrednosti promijenjen. Društvo je podijeljeno na vas i nas. Postoje dvije grupe ljudi, oni koji vole predsjednika Republike i to su dobri ljudi, nezavisno od toga da li su ležali zbog ubistva 18-godišnjakinje u zatvoru ili za silovanje muškaraca - jednostavno oni su politički podobni“, kaže Radić.
U kratkom telefonskom razgovoru za N1, bivši predsjednik Srbije Boris Tadić kaže da je napravljen strašan propust, pa konstatuje - da smo mi normalna zemlja, ovdje bi morala biti pokrenuta istraga.

Srbija: Osuđeni ubica pjeva državnom vrhu - propust službe ili su sada takvi ljudi politički podobni

Hrvatski predsjednik Zoran Milanović večeras je odgovarao na pitanja medija uoči svečane akademije "Veče međimurskog identiteta", a jedna od onih zanimljivih odnosila se na američke pretenzije na Grenland.
- To je danska teritorija, ne možete nego biti na strani Danske. Stvari su potpuno jasne... Možda tu priču s Grenlandom treba demistifikovati - kazao je Milanović novinarima.
U nastavku je ocijenio da "Grenland za američku sigurnost ne predstavlja ništa, a ako jednog dana bude nešto predstavljao, tada više neće biti ni Evrope ni Amerike jer to znači da će se arktički led do te mjere otopiti da će Amerika, ako opstane, imati glavni grad u Denveru, a ne Vašingtonu".
- Postoje, samo ne znam jesu li u američkoj administraciji to još vidjeli na karti, Svalbardska ostrva. Ona pripadaju u principu Norveškoj. Ona su malo istočnije od Grenlanda i tamo završava golfska struja i more nije zaleđeno. To je interesantno. Evo, dao sam im temu za razmišljanje. Možda su vidjeli na karti da postoje i ta ostrva. Grenland je beskoristan - tvrdi Milanović.
Dodao je da "nije na njemu da se miješa u poteze Trumpa" i kazao da u hrvatskom interesu nije da kaže baš sve što misli o tom njegovom potezu.
- Ovo je dokaz da međunarodno pravo ne postoji ni kao fikcija - zaključio je Milanović prenosi Index.hr.&nbsp;

Tag: prijedlog-budzeta-za-2026